ERICH FROMM – BEKSTVO OD SLOBODE PDF

June 22, 2020 0 Comments

Home · erich-fromm-bekstvo-od-slobode. pdf Author: Anonymous ktWNsb. 11 downloads Views 34MB Size. Report. Download Erich Fromm – Bekstvo Od Slobode. Description. Download Erich Fromm – Bekstvo Od Slobode Free in pdf format. Bekstvo od slobode. Front Cover. Erich Fromm. Naprijed QR code for Bekstvo od slobode Volume 2 of Djela u 12 svezaka / Erich Fromm. Author, Erich.

Author: Kazratilar Akinorr
Country: Malaysia
Language: English (Spanish)
Genre: Love
Published (Last): 13 January 2008
Pages: 334
PDF File Size: 18.27 Mb
ePub File Size: 4.58 Mb
ISBN: 431-6-59422-448-5
Downloads: 80628
Price: Free* [*Free Regsitration Required]
Uploader: Jugor

Post on Nov 9 views. Srednjovekovno naslee i renesansa 2. Obmana o individualnosti 2. Ako nisam za sebe, ko e za mene biti? Ako sam samo za sebe, ta sam ja? Ako ne sada kada? Talmudska izreka Minah, AbotNismo ti dali ni nebesko ni zemaljsko, ni smrt no ni besmrtno oblije da bi mogao da bude slobodan, po vlastitoj volji i asti, da bude vlas titi tvorac i neimar. Samo smo tebi dali da raste i razvija se po slobodnoj volji.

Ti nosi u sebi klice fgomm sveopteg ivota. Spone su kidane jedna za d r u g o m. A recitovanje formula pokazae se podjednako n e p erkch d e s n o i nekorisno kao to je i indijanski o b r e d prizivanja kie. Elobode nije s a m o istonija stvorila o v e k a i ovek je stvorio istoriju. Ali znaj ovo, urezi to u svoj jo tako mek mozak: A, od svake samoe, moralna usamljenost uliva naj vie straha.

Prvi pustinjaci iveli su s Bogom, iveli su u najgue naseljenom svetu, duhovnom s v e t u. Prva misao kod oveka, ma k a r on bio i gubavac ili robija, propalica ili bolesnik, jeste da potrai druga sebi. Da bi zadovoljio to oseanje, koje je sutina ivota, on upotrebljava sve svoje sposobnosti, svu svoju mo, sav a r svojeg ivota.

Da nije te svemone elje, zar bi sotona mogao da nae d r u g o v e? O tome beksstvo se mogla ispevati itava pesma be,stvo bi bila predigra Izgubljenom raju, j e r on nije nita drugo nego pravdanje pobune. Termin faizam ili autoritarizam upotrebljavam kao oznaku za diktatorski sistem nemakog ili italijanskog tipa. Kad i m a m u vi du posebno nemaki sistem, nazivau ga nacizmom.

Mada se ova dva a u t o r a u mnogim pogledima razlikuju, stanovite koje se ovde sloode slae se umnogome sa gleditem i jednog i drugog.

Lasswelli antropologa R. Sapiri A. Kardiner p r i m e n u kd pojmova na an tropologiju. Hteo bih da upozorim na zabunu do koje esto dolazi u vezi s ovim problemom.

Ekonomska struktura jednog drutva dejstvuje pri odreivanju oblika slobore pojedinca kao uslov za razvitak li nosti. Beksrvo ekonomski uslovi sasvim se razlikuju od subjektivnih ekonomskih motiva, kao to je elja za materijalnim bogatstvom, na koju su mnogi pisci, od renesanse pa sve do izvesnih mark sistikih autora koji nisu uspeli da shvate Marksove osnovne poj move, gledali kao na glavni motiv ljudskog ponaanja.

U stvari, neodoljiva elja za materijalnim bogatstvom je potreba svojstve na jedino nekim kulturama, a drukiji ekonomski uslovi mogu da stvore osobine linosti koje se gnuaju materijalnog bogat stva ili su p r e m a njemu ravnodune. O ovom problemu podrob ov sam raspravljao u Uber Methode u n d Aufgabe einer analvtischen Sozialpsychologie, Zeitschrift fiir Sozialforschung, Hirschfeld, Lajpcig,Vol. Patnje jednog pronalazaa je trei deo Izgubljenih iluzija.

Mesto je spobode p r e m a prevodu Jelisavete Markovi, Izgubljene slobodf, Prosveta, Beograd,str. U dodatku u podrobnije raspravljati o optim vidovima uzajam nog odnosa psiholokih i drutveno-ekonomskih snaga.

Prouavanje razliitih fgomm slobode prikazano je, posle zavrenja ovog rukopisa, u knjizi Znaenje slobode Freedom, Its Meaning sloode je zamislila i priredila R. AnschenHarcourt, Brace and Co. Ovde bih naroito h t e o da u p u t i m itaoca na radove A.

Sloobde tada se Emiliji desi rrich veoma vano. Ona najednom shvati ko je. Teko se moe objasniti zato joj se to nije desilo pet go dina ranije ih pet godina kasnije; a uopte se ne moe objasniti zato je do toga dolo ba tog popodneva. Igrala se domaice u kutku na s a m o m pramcu, iza vitla sa sidrom o koje je obesila gre b e n za vunu kao zvekir ; i, beistvo se igre, etala se prilino besciljno po k r m i neodreeno razmiljajui o pelama i vilinskoj kraljici, kad joj najednom sinu da je ona zaista ona.

  AS2 GETURL PDF

Zastade kao ukopana i poe na sebi da razgleda sve to je bila bbekstvo a d r a da obuhvati pogledom. Mogla je da vidi s a m o svoju haljinu u pers pektivi i svoje ruke, kad ih je podigla da ih ispita; no to joj je bilo dovoljno da otprilike zamisli siuno telo koje je odjednom shvatila kao svoje.

Ona poe da se smeje donekle podsmeljivo. Pa, pomisli, za misli da si jedino ti od svih ljudi ovako iznenada uhvaena! Sad iz toga zadugo ne moe izii: Reena da izbegne sve to bi moglo da poremeti ovaj veoma vaan sticaj prilika, ona poe da se penje uz vrzu ka svom omi ljenom sedalu na v r h u jarbola. Meutim, kad god bi pokrenula r u k u ili nogu u toku te jednostavne radnje, otkrie da je one tako s p r e m n o sluaju ispunjavalo bi je novim zaprepaenjem.

Pame nje joj je, naravno, kazivalo da su one to uvek i inile: Ona p r o t u r i jedno r a m e kroz otvor na haljinici; i poto zaviri u n u t r a ne bekxtvo li se uverila da se njeno telo stvarno na stavlja pod odeom, ona r a m e n o m dodirnu svoj obraz.

Dodir lica i tople gole upljine r a m e n a ugodno je uzbudi, kao da je taj dodir bio milovanje nekog nenog prijatelja. No da li je to oseanje do prlo do nje preko njenog obraza ili preko ramena, ta je od njih milovalo, a ta je bilo milovano to ona nikako nije mogla da do kui. Teko se moe objasniti zato joj se to nije desilo pet go dina ranije ili pet godina kasnije; a uopte se ne moe objasniti zato je do toga dolo ba tog popodneva.

Igrala se domaice u k u t k u na samom pramcu, iza vitla sa sidrom o koje je obesila gre formm e n za vunu kao zvekir ; i, zasitivi se igre, etala se prilino besciljno po k r m i neodreeno razmiljajui o pelama i vilinskoj kraljici, kad joj najednom sinu da je ona zaista ona.

Zastade k a o ukopana i poe na sebi da razgleda sve to je bila k a d r a da obuhvati bekkstvo. Mogla je da vidi s a m o svoju haljinu u pers pektivi i svoje ruke, k a d ih je podigla do ih ispita; no to joj je bilo dovoljno da otprilike zamisli siuno telo koje je odjednom shvatila kao svoje. No da li je to oseanje do p r l o do nje preko njenog obraza ili preko ramena, ta je od njih milovalo, a ta je bilo milovano to ona nikako nije mogla da do kui.

D o k god je ovek d e o t o g sveta, nesvestan mogunosti i odgovornosti pojedinane radnje, on ne m o r a d a g a s e plai. D r beksgvo g i m r e c i m aljudsko postojanje i sloboda od lsobode su nerazdvojni.

P o bekstov s t r e k s e javlja, ali v r s t a zadovoljenja j e otvorena, to jest on. On je s a m i slobodan, pa ipak n e m o a n i zastraen. BernardInstinkt InstinctHolt and Co.

Ovde treba zapaziti da instinktna errich per se ne pobuuje neprijateljstvo. Upravo se ometanjem ekspanzivnosti, guenjem detetova pokuaja da potvrdi sebe, neprijateljstvom koje zrai iz roditelja ukratko, atmosferom potiskivanja stvara u detetu oseanje nemoi i neprijateljstvo koje iz toga potie.

Ovaj pojam o instinktu ne t r e b a b r k a t i s p o j m o m koji oznaava instinkt kao fizioloki uslovljen nagon kao to su glad, e itd. U Srednjem su vijeku obje strane svijesti ona okrenuta p ericn e m a svijetu kao i ona okrenuta p r e m a ljudskoj unutranjosti le ale sanjarei ili slobbode napola budne kao pod nekom zajednikom koprenom. Ta je koprena bila izatkana iz vjere, djeje zbunje nosti i tlapnje. Svijet i historija p r o m slbode t r a n i kroz tu koprenu pri injali su se udesno obojeni, a ovjek je sebe samog spoznavao samo kao rasu, narod, stranku, korporaciju, porodicu ili u bilo kojem drugom obliku openitosti.

U Italiji se ponajprije ta koprena rasprila i probudilo se ob jektivno promatranje i postupanje s dravom, kao i uope sa svim stvarima ovoga svijeta. Usto se podie p u n o m snagom subjektiv no ovjek postaje duhovni individuum i spoznaje se s a m kao takav. Tako se nekada uzdigao i Grk u odnosu na barbare, in dividualni Arapin u odnosu na druge Azijate kao ljude, koji su 4 ostali reich okviru rase. R e n e s a n slobodw a n i j e bila kultura malih duandija i malograana ve bogatih plemia i varoana.

Mnogo tota to je sada mehanino kae profesor Toni o ivotu srednjovekovnog grada bilo je tada lino, prisno i nepo sredno, i malo slohode m e s t a tu bilo kako za organizaciju suvie ve liku za merila koja se primenjuju na pojedince, tako i za dok t r i n u koja uutkuje skrupule i zakljuuje sve raune sluei se ekonomskom korisnou kao poslednjim izgovorom.

  74LS162 DATASHEET PDF

Ali ekonomski motivi su sumnjivi. Ljudi ih se pla e, zato to predstavljaju mone apetite, ali nisu toliko podli da bi ih u z n o s i l i. U srednjovekovnoj teoriji nema mesta za eko nomsku delatnost koja nije povezana sa dromm kakvim moralnim ciljem, a temeljenje neke nauke o drutvu na pretpostavci da je apetit za ekonomskom dobiti postojana i merljiva snaga frommm treba prihvatiti, kao i druge prirodne snage, kao neizbenu i po sebi oitu injenicu jedva da srednjovekovnom misliocu ne bi izgledalo skoro isto tako nerazumno i nemoralno kao i zasnivanje socijalne filozofije na nesputanom delovanju takvih nunih ljudskih svojstava kao to su ratobornost i polni na g o ericy.

Bogatstva, kao to veli sveti Antonio, postoje radi ove ka, a ne ba radi b o g a t s t v a.

U svakoj prilici, p r e m a tome, pos toje granice, ogranienja, upozorenja da se ne dopusti da ekonomski interesi remete ozbiljne poslove. Teiti veem bogatstvu nije preduzimljivost ve lako41most, a lakomost je smrtni greh. Trgovina je zakonita; razni iz vori bogatstva u raznim zemljama pokazuju da je nju odredilo provienje.

Ali ona je opasan posao, ovek m o r a biti uveren da je obavlja na optu korist i da dobici koje stie nisu vei od nad nice za njegov rad. Privatna svojina je nuna ustanova, b a r u grenom svetu; ljudi vie r a d e a manje se spore kada su dobra privatna nego kada su zajednika. Ali nju treba podnositi kao ustu pak ljudskoj slabosti, a ne uznositi je kao samu po sebi poeljnu; ideal k a d sloboce ga ovekova priroda samo mogla dostii jeste komunizam.

Erich Fromm – Bekstvo Od Slobode – [PDF Document]

Communis enim, pisao je Gracijan u svome dekre tu, usus omnium quae sunt in hoc m u n d oomnibus hominibus esse debuit.

U najboljem sluaju imovina je odista u izvesnom smislu teret. Ona se m o r a zakonito stei. Ona m o r a biti u najve em broju ruku. Ona m o r a da se stara o fromj siromanih. Njeno korienje m o r a koliko god je to izvodljivo, biti zajed niko.

Bekstvo od slobode

Njeni posednici moraju biti spremni da je dele sa onima kojima je potrebna, ak i ako ove nije pritisla stvarna neima tina. Oni dre svu robu pod svojim nadzorom i bez prikrivanja ko riste sve one smicalice koje smo pomenuli; oni po volji diu i obaraju cene i tlae i upropauju sve sitne trgovce kao tuka sitne ribe u vodi, ba kao da su gospodari bojih stvorenja i os loboeni svih zakona vere i ljubavi.

Uprkos tim dokazima o blagostanju, stanje seljatva brzo se pogoravalo. Odista, poetkom XVI veka veoma mali broj neza visnih sopstvenika koji su sami obraivali zemlju bio je zastup ljen u mesnim skuptinama, to je u srednjem veku oznaavalo klasnu nezavisnost i jednakost. Ogromna veina bee Hoerige, kla sa lino slobodnih ljudi ija je zemlja bila optereena dabina ma, a pojedinci su podlegli slubama p r e m a s p o r a z u m u.

Up ravo su Hoerige bili stub svih zemljoradnikih ustanaka. Ovaj seljak iz srednje klase, ivei u polunezavisnoj zajednici u bli zini gospodareva imanja, postao je svestan da ga poveanje da bina i dunosti praktino preobraava u roba, a seosku u t r i n u u deo gospodareva imanja. K a l u e r i m a prosja cima zameralo se da su neproizvodni, te o t u d nemoralni.

Ceo svet veli propovednik Martin Bucer j u r i za onim poslo vima i zanimanjima koji e doneti najvie koristi. Prouavanje umetnosti i n a u k e odbaeno je u korist najnie vrste manuelnog rada. Sve p a m e t n e glave koje je bog obdario sposobnou za 44plemenitije n a u k e zanete su trgovinom, koja je danas toliko pro eta nepotenjem da predstavlja poslednji posao kojim astan o vek treba da se bavi.